Barcelona, Jun 2005
Tamo negde, sredinom Juna 2005 godine, pricam ja, kao i nebrojeno puta do tada sa mojim drugom Lukom. Prica mi kako idu na zavrsnih mesec dana master studija u Pariz, kako planiraju da odu posle tih mesec dana u Barsu kod naseg drugara Lubure, koji je u to vreme bio tamo na pisanju Master rada, bla bla bla, truc truc truc... Tu negde pred kraj razgovora, pita ti on mene: "Aj ti sa nama u Barsu?" Kao i prethodnih par godina, na keca sam ga napusio sa recima: "Ne idem ja nigde bez moje devojke, a znas brate da ona nema kintu..." I tu ti Luka, koji je kao pravi drugar, verovatno, u mojim ocima, video taj zar i zanos koji nosi zivot Putnika, bez problema prihvati taj moj, debilni razlog. Dodjem ti ja kuci, legnem da spavam, medjutim san nece na oci. Okreci se i okreci, ma nema sanse. Prodje tako jedno dva, tri sata u brojanju ovaca, a kad sam shvatio da je vrag odneo salu, pozovem ti ja ponovo Luku (iako je bilo negde 3, 4 AM). Sav ushicen, pitam ga: "Jel spavas?", na sta on odgovara "Ma jok, kuvam rucak za sutra" (ili tako neka glupa fora :). Samo Luka zna sta sam mu tad tacno rekao, ali se svodi na jedno: da je p... sto me odvaja od moje devojke i sto me je nagovarao da idem sa njima u Barsu... Sve u svemu, nagovorio me je, and the rest is history.
Kupim ti ja kartu i krenem. Pri tom, mislim da sam jedini koji je relaciju Beograd-Barselona isao rutom: Beograd-Prag-Marsej-Barselona, ali eto sta sve moze da se desi, kad imate clana familije koji radi u avio kompaniji. Imajmo u vidu da je ovo moje prvo solo putovanje, gde bi u skroz nepoznatom, stranom gradu, trebalo da nadjem tacnu adresu, uzimajuci cinjenicu da vecina lokalnog stanovnistva ne zna da bekne engleski. Snadjem ti se ja nekako i stignem do Lubetovog stana malo posle ponoci, dobrano pre Luke i njegove ekipe, koji su stigli tek u sred noci. Nekim cudnim spletom okolnosti, jer naime, Lubura je imao 2 cimerke i cimera, u istom periodu su ortaci od svih cimera odlucili da ih posete. Dogodilo se to da je prve noci u tom stanu spavalo nas 16. Ne pitajte kako, vazno da je 16, od toga 7 Srba, 5 Grka i 4 Irca. Ekipa iz snova. Zarakijasmo se mi tu dobrano, odma prvo vece, ali dodje red i na spavanje. Svi se lepo rasporedise po sobama, a ja brojim u sebi, brojim i vidim da za bar nas trojicu nema mesta (ispostavilo se petoricu). Kako smo se smestili pogledajte u prilozenoj fotografiji:
Naime, Na ovom duseku za jednu osobu, smo polozeni (kao sardine u konzervi) spavali cetvorica Iraca i ja. I to posle mnogo alkohola. Ne zelim ni da vam pricam o tome, zasto smo frazu: "Smrdis kao puma", zamenili sa "Smrdis kao Irac", ali to sad i nije toliko bitno.
Naspavasmo se mi, doruckovali i krenemo ti mi u turu po Barsi. Na maloj udaljenosti od stana se nalazi jedna od najlepsih gradjevina na svetu: "Sagrada Familia". Mislim da me je to prvo jutro, prva setnja ovim gradom i nacinila prvoklasnim probisvetom, i znacajno uticala na razvitak moje licnosti.
Inace, ako neko vidi ovu torbicu sa slike, neka mi javi na 064/1.....
Posle Sagrade, smo prosetali do La Pedrere (Casa Milla) (Inace sam se od prvog trenutka zaljubio u Gaudijev stil) odatle do La Ramble, preko Placa Espana-e i Kolumba sve do luke, odakle smo setnju nastavili duz obale i mnogobrojnih plaza.
Moj predlog je, ukoliko ste osoba koja voli leto i puno ljudi oko sebe, obavezno grad posetiti u Junu, jer je temperatura dovoljno visoka da dozvoljava lezerno brckanje u moru,a nije prevruce kao u Julu i Avgustu.
Prvo sto upadne u oci je kolicina turista u gradu. Negde sam procitao da je Barcelona na drugom mestu svih gradova na svetu, posle Pariza, po broju turista godisnje. Stvarno se nekad osetite ocajno, pogotovo oni, koji kao i ja zele da upoznaju grad kroz upoznavanje lokalnog stanovnistva, a shvate da lokalaca skoro da i nema. Japanci i Kinezi koji sa svojim fotoaparatima gledaju da slikaju svako i najmanje zrnce peska mogu da uticu na vase raspolozenje, ali kad na to o-google-ate, postaju vam neprimetni. Ako niste jedni od tih, onda ste u problemu.
Ne znam da li je zbog toga sto je ovo grad u kom sam poceo svoja putovanja po svetu ili nesto drugo, ali Barselona je od tog trenutka postala jedini grad, posle Beograda u kojem bih mogao da zivim. Posle su se pojavili jos neki, ali o tome drugom prilikom.
Mozda sam ga na pravi nacin i doziveo, jer smo imali savrsenog domacina (Lube hvala ti) koji nas je vodio, kako u dnevne obilaske grada, tako i u nocne izlaske.
Evo nekih slika sa prve setnje:
E sad, verovatno se pitate dve stvari, prvo, zasto je Bogatell napisano velikim slovima, i zasto je zvezdica kod La Mar Bella.
La Mar Bella je, naime, plaza na kojoj ce vam, ukoliko ste muski pripadnik populacije, biti potreban makar besplatne novine 24 Casa, ili, ukoliko ste obdareniji, Politika ili Sportski zurnal.
Bogatell. Hmm. Imao sam tu privilegiju da sam cesto prilikom svoje 3 posete gradu boravio upravo na ovoj plazi. Sve sto cu vam reci je moj prvi utisak (i ne samo moj), a to je da se cini kao da je ulaz zabranjen devojkama bez tanga kupaceg kostima i toplesa naravno, dok za musku populaciju je pravilo, bez six pack-ova, no pasaran. Dakle plaza, na kojoj uglavnom boravi mladja populacija (e sad to je diskutabilno :), a na kojoj se lako mozete opremiti osnovnom opremom za boravak na jednom takvom mestu kod prijatelja Pakija, koji malo-malo setaju i vicu: "Aqua, Cerveza fria, hash, hash, hash...) Ovo poslednje, naravno, govore tiho i nose hash sa sobom.. Dakle plaza za svaku preporuku ako ste u mladalackom fazonu. Jedini problem je sto, ukoliko idete metroom, morate sici bar 1,5-2km pre same plaze a onda pesaciti, pa ko to ne voli, sorry.
Za ljubitelje, pasivnijeg, da ne kazem penzionerskog tipa odmora, tu je plaza Barceloneta, na kojoj uvek mozete videti raznobojne, najnovije modele jednodelnih kupacih kostima, pupke tamo gde bi trebalo biti lancic i ostale stvari karakeristicne za Krkobabiceve savremenike.
Obilazeci dalje ovaj velicanstven grad, naravno, dodjosmo i do svojevrsnog hrama fudbala (pored Marakane naravno), stadiona Camp Nou, koji je verovatno svima dobro znan, ali cisto da napomenem, da se u sklopu istog moze naci jako veliki muzej, koji sadrzi sve trofeje koje je celo sportsko drustvo "Barcelona" ikada osvojilo, Takodje se nalaze i slike najvaznijih sportista koji su ucestvovali u osvajanju tih trofeja, pa sam se tako ja slikao sa nasim Dejom u prirodnoj velicini. Takodje u sklopu stadiona, postoji i prodavnica, u kojoj mozete kupiti sve i svja sa grbom FC Barcelona. Tako se, makar na trenutak mozete osetiti blizu druzini malog Lea.
Sledece na listi nam je bilo brdo i olimpijski part Montjuic. Mala digresija, pa prelazimo stvarno na Montjuic, Barselona je grad velicine naseg Beograda, ali to je grad, u kome saobracaj , po meni savrseno funckionise. Guzvi u gradu, na ulicama, skoro i da nema. Znam da je grad dobio nekoliko nagrada za projekte na temu saobracaja i fluktuacije istog. Naravno, sve to je nemoguce bez odlicno uredjenog Metro sistema, koji je sagradjen za OI 1992.
Kad vec pomenuh Olimpijske Igre, da nastavim sa Montjuicom, dakle, park na kome je, za potrebe OI-a izgradjena vecina borilista i to sve oko tada vec dugo prisutnog Olimpijskog stadiona Montjuic, na kome se odrzalo otvaranje, zatvaranje, takmicenje u atletici i finale fudbalskog turnira. To je inace stadion na kome je do 2009 godine igrao i spanski fudbalski prvoligas Espanjol.
Pored sportskih, na brdu postoji i dosta istorijskih spemenika: Castell de Mont Juic, Muzej Katalonije, Pablo Espanol (spansko selo) i mnogi drugi.
Park se proteze sve do Placa Espana-e i oivicen je grandioznim Muzejom Katalonije (ovo zvuci kao opis za Kontiki) u cijem podnozju (a malo ispred samog spanskog trga) se nalaze poznate Pevajuce Fontane, o kojima ce biti reci u kasnijim zapisima.
Sa druge strane parka (brda) je more, tj. luka. Posto je u pitanju ne tako malo brdo, ako zelite nekako da se spustite, mozete izabrati dva nacina: pesaka ili zicarom. Mi smo za tu namenu izabrali zicaru, koja, iako ne jeftina, daje fenomenalan pogled na ceo grad a pogotovo na luku i veliki trzni centar Mare Magnum.
To je bilo sve za prvi put u Barsi. Naravno, Luka i ja smo se dogovorili da obavezno posetimo grad i sledece godine, ali o tome, vec u nekom od sledecih postova.
Zelim da dodam, da sam na putovanju doziveo kako duhovnu, tako i cistu fizicku katarzu. Naime zahvaljujuci jednoj osobi, cije ime zbog diskrecije necu pominjati, shvatio sam da nisam sasvim najzadovoljniji, kako samim sobom, tako i ljudima oko sebe. Srecom naisla je gospodjica X i zestoko me prodrmala. Sitne detalje cu zadrzati za sebe, ali mozemo je zajendickim imenom, zvati: Profesorka.
Za kraj, evo korisnih stvari za one koji planiraju da posete grad:
Mapa grada i Mapa metro-a.
A poslednje evo i stvari koje preporucujem da posetite kada budete obilazili Barsu:
Ukoliko bilo kome treba bilo kakav savet za organizaciju putovanja, ili trazenje najjeftinije opcije, kako doci donekle, mozete me kontaktirati na mail: duca.markovic@gmail.com . Mogu mnogo da vam pomognem svojim iskustvom dugogodinjeg putnika namernika.
Tamo negde, sredinom Juna 2005 godine, pricam ja, kao i nebrojeno puta do tada sa mojim drugom Lukom. Prica mi kako idu na zavrsnih mesec dana master studija u Pariz, kako planiraju da odu posle tih mesec dana u Barsu kod naseg drugara Lubure, koji je u to vreme bio tamo na pisanju Master rada, bla bla bla, truc truc truc... Tu negde pred kraj razgovora, pita ti on mene: "Aj ti sa nama u Barsu?" Kao i prethodnih par godina, na keca sam ga napusio sa recima: "Ne idem ja nigde bez moje devojke, a znas brate da ona nema kintu..." I tu ti Luka, koji je kao pravi drugar, verovatno, u mojim ocima, video taj zar i zanos koji nosi zivot Putnika, bez problema prihvati taj moj, debilni razlog. Dodjem ti ja kuci, legnem da spavam, medjutim san nece na oci. Okreci se i okreci, ma nema sanse. Prodje tako jedno dva, tri sata u brojanju ovaca, a kad sam shvatio da je vrag odneo salu, pozovem ti ja ponovo Luku (iako je bilo negde 3, 4 AM). Sav ushicen, pitam ga: "Jel spavas?", na sta on odgovara "Ma jok, kuvam rucak za sutra" (ili tako neka glupa fora :). Samo Luka zna sta sam mu tad tacno rekao, ali se svodi na jedno: da je p... sto me odvaja od moje devojke i sto me je nagovarao da idem sa njima u Barsu... Sve u svemu, nagovorio me je, and the rest is history.
Kupim ti ja kartu i krenem. Pri tom, mislim da sam jedini koji je relaciju Beograd-Barselona isao rutom: Beograd-Prag-Marsej-Barselona, ali eto sta sve moze da se desi, kad imate clana familije koji radi u avio kompaniji. Imajmo u vidu da je ovo moje prvo solo putovanje, gde bi u skroz nepoznatom, stranom gradu, trebalo da nadjem tacnu adresu, uzimajuci cinjenicu da vecina lokalnog stanovnistva ne zna da bekne engleski. Snadjem ti se ja nekako i stignem do Lubetovog stana malo posle ponoci, dobrano pre Luke i njegove ekipe, koji su stigli tek u sred noci. Nekim cudnim spletom okolnosti, jer naime, Lubura je imao 2 cimerke i cimera, u istom periodu su ortaci od svih cimera odlucili da ih posete. Dogodilo se to da je prve noci u tom stanu spavalo nas 16. Ne pitajte kako, vazno da je 16, od toga 7 Srba, 5 Grka i 4 Irca. Ekipa iz snova. Zarakijasmo se mi tu dobrano, odma prvo vece, ali dodje red i na spavanje. Svi se lepo rasporedise po sobama, a ja brojim u sebi, brojim i vidim da za bar nas trojicu nema mesta (ispostavilo se petoricu). Kako smo se smestili pogledajte u prilozenoj fotografiji:
Naime, Na ovom duseku za jednu osobu, smo polozeni (kao sardine u konzervi) spavali cetvorica Iraca i ja. I to posle mnogo alkohola. Ne zelim ni da vam pricam o tome, zasto smo frazu: "Smrdis kao puma", zamenili sa "Smrdis kao Irac", ali to sad i nije toliko bitno.
Naspavasmo se mi, doruckovali i krenemo ti mi u turu po Barsi. Na maloj udaljenosti od stana se nalazi jedna od najlepsih gradjevina na svetu: "Sagrada Familia". Mislim da me je to prvo jutro, prva setnja ovim gradom i nacinila prvoklasnim probisvetom, i znacajno uticala na razvitak moje licnosti.
Inace, ako neko vidi ovu torbicu sa slike, neka mi javi na 064/1.....
Posle Sagrade, smo prosetali do La Pedrere (Casa Milla) (Inace sam se od prvog trenutka zaljubio u Gaudijev stil) odatle do La Ramble, preko Placa Espana-e i Kolumba sve do luke, odakle smo setnju nastavili duz obale i mnogobrojnih plaza.
Moj predlog je, ukoliko ste osoba koja voli leto i puno ljudi oko sebe, obavezno grad posetiti u Junu, jer je temperatura dovoljno visoka da dozvoljava lezerno brckanje u moru,a nije prevruce kao u Julu i Avgustu.
Prvo sto upadne u oci je kolicina turista u gradu. Negde sam procitao da je Barcelona na drugom mestu svih gradova na svetu, posle Pariza, po broju turista godisnje. Stvarno se nekad osetite ocajno, pogotovo oni, koji kao i ja zele da upoznaju grad kroz upoznavanje lokalnog stanovnistva, a shvate da lokalaca skoro da i nema. Japanci i Kinezi koji sa svojim fotoaparatima gledaju da slikaju svako i najmanje zrnce peska mogu da uticu na vase raspolozenje, ali kad na to o-google-ate, postaju vam neprimetni. Ako niste jedni od tih, onda ste u problemu.
Ne znam da li je zbog toga sto je ovo grad u kom sam poceo svoja putovanja po svetu ili nesto drugo, ali Barselona je od tog trenutka postala jedini grad, posle Beograda u kojem bih mogao da zivim. Posle su se pojavili jos neki, ali o tome drugom prilikom.
Mozda sam ga na pravi nacin i doziveo, jer smo imali savrsenog domacina (Lube hvala ti) koji nas je vodio, kako u dnevne obilaske grada, tako i u nocne izlaske.
Evo nekih slika sa prve setnje:
Da bi, kao sto rekoh ranije, dosli do obale i mnogobrojnih plaza. Kad krenete od luke na levo, naici ce te na puno gradskih plaza: Sant Sebastian, Sant Miquel, Barceloneta, Nova Icaria, BOGATELL, La Mar Bella (*), La Nova Mar Bella, Llevant.
E sad, verovatno se pitate dve stvari, prvo, zasto je Bogatell napisano velikim slovima, i zasto je zvezdica kod La Mar Bella.
La Mar Bella je, naime, plaza na kojoj ce vam, ukoliko ste muski pripadnik populacije, biti potreban makar besplatne novine 24 Casa, ili, ukoliko ste obdareniji, Politika ili Sportski zurnal.
Bogatell. Hmm. Imao sam tu privilegiju da sam cesto prilikom svoje 3 posete gradu boravio upravo na ovoj plazi. Sve sto cu vam reci je moj prvi utisak (i ne samo moj), a to je da se cini kao da je ulaz zabranjen devojkama bez tanga kupaceg kostima i toplesa naravno, dok za musku populaciju je pravilo, bez six pack-ova, no pasaran. Dakle plaza, na kojoj uglavnom boravi mladja populacija (e sad to je diskutabilno :), a na kojoj se lako mozete opremiti osnovnom opremom za boravak na jednom takvom mestu kod prijatelja Pakija, koji malo-malo setaju i vicu: "Aqua, Cerveza fria, hash, hash, hash...) Ovo poslednje, naravno, govore tiho i nose hash sa sobom.. Dakle plaza za svaku preporuku ako ste u mladalackom fazonu. Jedini problem je sto, ukoliko idete metroom, morate sici bar 1,5-2km pre same plaze a onda pesaciti, pa ko to ne voli, sorry.
Za ljubitelje, pasivnijeg, da ne kazem penzionerskog tipa odmora, tu je plaza Barceloneta, na kojoj uvek mozete videti raznobojne, najnovije modele jednodelnih kupacih kostima, pupke tamo gde bi trebalo biti lancic i ostale stvari karakeristicne za Krkobabiceve savremenike.
Obilazeci dalje ovaj velicanstven grad, naravno, dodjosmo i do svojevrsnog hrama fudbala (pored Marakane naravno), stadiona Camp Nou, koji je verovatno svima dobro znan, ali cisto da napomenem, da se u sklopu istog moze naci jako veliki muzej, koji sadrzi sve trofeje koje je celo sportsko drustvo "Barcelona" ikada osvojilo, Takodje se nalaze i slike najvaznijih sportista koji su ucestvovali u osvajanju tih trofeja, pa sam se tako ja slikao sa nasim Dejom u prirodnoj velicini. Takodje u sklopu stadiona, postoji i prodavnica, u kojoj mozete kupiti sve i svja sa grbom FC Barcelona. Tako se, makar na trenutak mozete osetiti blizu druzini malog Lea.
Sledece na listi nam je bilo brdo i olimpijski part Montjuic. Mala digresija, pa prelazimo stvarno na Montjuic, Barselona je grad velicine naseg Beograda, ali to je grad, u kome saobracaj , po meni savrseno funckionise. Guzvi u gradu, na ulicama, skoro i da nema. Znam da je grad dobio nekoliko nagrada za projekte na temu saobracaja i fluktuacije istog. Naravno, sve to je nemoguce bez odlicno uredjenog Metro sistema, koji je sagradjen za OI 1992.
Kad vec pomenuh Olimpijske Igre, da nastavim sa Montjuicom, dakle, park na kome je, za potrebe OI-a izgradjena vecina borilista i to sve oko tada vec dugo prisutnog Olimpijskog stadiona Montjuic, na kome se odrzalo otvaranje, zatvaranje, takmicenje u atletici i finale fudbalskog turnira. To je inace stadion na kome je do 2009 godine igrao i spanski fudbalski prvoligas Espanjol.
Pored sportskih, na brdu postoji i dosta istorijskih spemenika: Castell de Mont Juic, Muzej Katalonije, Pablo Espanol (spansko selo) i mnogi drugi.
Park se proteze sve do Placa Espana-e i oivicen je grandioznim Muzejom Katalonije (ovo zvuci kao opis za Kontiki) u cijem podnozju (a malo ispred samog spanskog trga) se nalaze poznate Pevajuce Fontane, o kojima ce biti reci u kasnijim zapisima.
Sa druge strane parka (brda) je more, tj. luka. Posto je u pitanju ne tako malo brdo, ako zelite nekako da se spustite, mozete izabrati dva nacina: pesaka ili zicarom. Mi smo za tu namenu izabrali zicaru, koja, iako ne jeftina, daje fenomenalan pogled na ceo grad a pogotovo na luku i veliki trzni centar Mare Magnum.
To je bilo sve za prvi put u Barsi. Naravno, Luka i ja smo se dogovorili da obavezno posetimo grad i sledece godine, ali o tome, vec u nekom od sledecih postova.
Zelim da dodam, da sam na putovanju doziveo kako duhovnu, tako i cistu fizicku katarzu. Naime zahvaljujuci jednoj osobi, cije ime zbog diskrecije necu pominjati, shvatio sam da nisam sasvim najzadovoljniji, kako samim sobom, tako i ljudima oko sebe. Srecom naisla je gospodjica X i zestoko me prodrmala. Sitne detalje cu zadrzati za sebe, ali mozemo je zajendickim imenom, zvati: Profesorka.
Za kraj, evo korisnih stvari za one koji planiraju da posete grad:
A poslednje evo i stvari koje preporucujem da posetite kada budete obilazili Barsu:
Ukoliko bilo kome treba bilo kakav savet za organizaciju putovanja, ili trazenje najjeftinije opcije, kako doci donekle, mozete me kontaktirati na mail: duca.markovic@gmail.com . Mogu mnogo da vam pomognem svojim iskustvom dugogodinjeg putnika namernika.
No comments:
Post a Comment